Šta podrazumeva „overthinking“ u majčinstvu?
Preterano razmišljanje je osećaj kada si kao majka preplavljena mislima, šta bi bilo kada bi bilo… Šta sve može da se desi, da li si sve uradila kako treba, da li su deca na sigurnom. Ovoj listi nema kraja…
Veoma je važno da osvestimo da se iza potrebe za preteranim razmišljanjem krije osećaj straha i želja za potpunom kontrolom situacije, osećaj velike odgovornosti za decu. Duboko u nama leži želja za predviđanjem događaja, spoljnih faktora, ponašanja dece ali i drugih ljudi oko nas. Duboko utkana želja za svetom bez opasnosti koja se rodi istog trenutka kada se rodi beba, kada se rodi majka.
Iako nam overthinking u trenutku daje osećaj da „radimo na rešenju“, da ako razmišljamo nešto ćemo da promenimo, zapravo je suprotno. Dovodimo sebe u stanje apstrakcije, konfuzije i preplavljenosti negativnim osećanjima.
Najčešće teme o kojima preterano razmišljamo jesu prošlost i budućnost. Jednostavno zvuči J
Prošlost želimo da ispravimo – kako će naša naučena ponašanja da utiču na našu decu. Da li ćemo svoje strahove dobijene u prošlosti preneti na njih? Kako naše detinjstvo i odrastanje utiče na naše roditeljstvo? Da li ćemo preneti model ponašanja naših roditelja na našu decu?
Budućnost želimo da predvidimo, da li ih možemo spasiti od opasnosti, da li ih možemo zaštititi od stavari koje se nisu desile ili postoji određena verovatnoća da će se desiti… Strahujemo da će se neki nemili događaju koji su se desili u našoj blizini, desiti i nama u budućnosti… Razmišljanje, zabrinutost, strah, sve u krug.
Preterano razmišljanje o prošlosti i o apstraktnoj budućnosti nas neće spasiti od problema, može nas dovesti u stanje anksioznosti što je svakako loše za nas same i za nas kao majke. Ovo stanje nam krade sadašnjost od nas samih.
Šta možemo da učinimo da sprečimo overthinking?
- Odredi svoju zonu uticaja – šta je to na šta ja mogu da utičem? Koji je moj doseg moći uticaja? Šta je van moje kontrole?
Ovde ćemo jasno videti da je većina stvari o kojima neprestalno razmišljamo van naše zone uticaja. Mi ne možemo da utičemo na globalna dešavanja, bar ne kao pojedinac. Naša briga neće uticati na to da je svet pod kontrolom..
Ono što možemo da uradimo jeste da kontrolišemo svoje misli. Imamo moć nad njima. One su naše i mi njima upravljamo.
- Razlikovanje naučenog modela ponašanja od stvarnog rešenja. Naučeno ponašanje jeste da kada imamo neki problem mi se žalimo ljudima oko sebe, brinemo, mislimo i stalno pričamo o problemu. Sva ova ponašanja zapravo produbljuju naš problem, nikako ga ne rešavanju. Ako smo smireni, ne pričamo o problemu, okolina nas često targetira kao hladne, nezainteresovane pa često i bezobrazne. Ali mi hladne glave, kada isključimo overthinkung, mnogo lakše dolazimo do rešenja problema.
- Osvešćivanje sadašnjosti. Kada preterano razmišljamo mi nismo u sadašnjosti, već smo u prošlosti ili u budućnosti. To nam krade sadašnje vreme koje možemo da provedemo kvalitetno sa svojom porodicom. Postoje mnoge vežbe za vežbanje uma da se usredsredi na sadašnji trenutak.
- Naše misli nisu jače od nas. Birajmo kako mislimo. Birajmo misli koje utiču da se osećamo dobro.
Budimo uz svoju decu danas, ulepšajmo sadašnjost. Ovaj trenutak je samo sada, neponovnljiv i prolazan. Jer kada nam je lepa sadašnjost, sećaćemo se nje kao prošlosti dok o lepom mislimo u budućnosti!
O čemu ti najčešće overtinkuješ?
Founder @kevasii
MSc Socijalna radnica
Bojana Andrić
