Postporodjajna depresija je bolest savremenog društva
Neverovatno je to da o postporodjajnoj depresiji i dalje govorimo kao nečemu da li postoji ili ne, a živimo u 2026. godini
Postporodjajna depresija je psihičko stanje, oboljenje nastalo nakon traumaticnog porodjaja ili postporodjajnog perioda. Kod mene konkretno nastala je kao reakcija na težak porodjaj i sve što se dešavalo u porodilištu. Krivila sam sebe za sve što mi se desilo, da sam ja kriva za ta dešavanja i što sam ugrozila život svoje bebe (iako iz ove perspektive naravno znam da ja ništa nisam mogla da promeni). Ali to se ne može objasniti mami koja peti put ustaje u jednoj noći jer beba plače… I tada je toj mami najlakše da u 4 ujutru otvori frižider.
Dani se nižu, osećaj usamljenosti raste. I prvi put kada osetiš da si u depresiji to je zapravo prvi korak ka izlazu iz nje.
Kada sam prvi put pisala tekst na Keva si profilu o postporođajnoj depresija bila sam šokirana brojem pogrdnih komentara ispod posta, koji su zvučali kao „Vi mlade samo izmišljate bolesti da ne bi ništa radile“, „kako postporođajna depresija nije postojala kada smo mi radjale decu i tome slicno. I zaista moram sada da se nadovežem jer verujem da ce ovo da cita veliki broj preduzetnica – negativni komentari ne treba da vas pogadjaju. Tastatura je pištolj savremenog sveta. Zamislite samo ko je ta osoba koja ima potrebu da iz svoje ususkane fotelje ide okolo po profilima i ostavlja zlurade komentare… Kakva je to osoba, Ja se nad njom odmah sažalim i to preskočim kao da ne postoji.
Ali, postom sam se prvi put susrela sa tim komentarima, nije mi bilo tesko da pogledam ko su ti ljud, mahom su bile žene koje nisu u fazi fertiliteta, čija su deca već velika.
I tu se otvorilo moje razmisljanje, zasto tada navodno nije postojala postporodjajna depresija a sada postoji?
Zato sto su zene tada imale MOĆ ZAJEDNICE!
U istoj kuci ili kuci pored je živela svekrva, dve ulice dalje tašta, kuca ispod sestra od ujaka koja je mlada, nema svoju decu i dodje da se igra sa tvojom bebom dok se ti kupas pa jos se i isfeniras…
Pa neko drugi kuva zdrav rucak, imas redovne obroke, pa neko drugi pegla veš i tako u krug… MOĆ ZAJEDNICE! E toga danas nema u velikim gradovima!
Rađen je eksperiment u Americi u delu grada koji je imao najveći broj prijavljene postporodjajne depresije i na zalost najveci broj suicida (koji neretko prate postporodjajnu depresiju). Ekseriment je radjen u jednoj od cetvrti grada koji je bio najbliži teritorijalno starackom domu. Mame koje su se porodile imale su zadatak da odredjen broj sati sedmicno provedu u razgovori sa bakama. Dakle, spojili su usamljenu mamu i usamljenu baku. Jedini njihov zadatak je bio da razgovaraju. I gle čuda- rezultati su bili fantasticni, u ekserimentalnoj grupi broj postporodjajnih depresija i suicida je pao na minimum, dok je kontrolna grupa (cetvrt pored) bila i dalje u porastu. RAZGOVOR JE LEKOVIT!
