Kakvo je to magično putovanje stvaranja čoveka.
Priprema nas za teško ali i prelepo putovanje koje je pred nama kao majka.
Rastemo, rastežemo i menjamo se.
Počinjemo da se žrtvujemo dok naša tela postaju njihov dom—boreći se protiv jutarnjih mučnina, nespavanja i bolova u kostima—sve za njih.
Brinemo za našu bebu od trenutka kada saznamo da postoji. Molimo se da čujemo otkucaje njenog srca kako bismo znali da je sve u redu.
Ostajemo budni i gledamo u zid, preispitujemo svoj izbor da postanemo roditelj i da li smo dovoljno dobre ili ćemo negde zabrljati.
Shvatamo koliko smo jake nakon porođaja, iscrpljene, natopljene znojem i zahvalne Bogu što je naša beba zdrava.
Osoba kakva smo ranije bili nije osoba koju tražimo – ne izgledamo isto, mekše smo i imamo više strija, ali i ne osećamo se isto.
Zato što ima toliko trenutaka snage, inspiracije i toliko ljubavi— i to nas menja.
I dok držimo svoju bebu u naručju, konačno znamo da magija postoji— jer gledamo u nju ❤️
Autor teksta @dnevnik.dve.babice